Драган Циган се 22. јула 2007. године утопио у Јадранском мору, код италијанског града Jesolo, спасавајући двоје дјеце,брата и сестру, од 10 и 7 година.
Драган је Србин из села Бранешаца код Челинца, у Републици Српској,места недалеко од Бања Луке. У Италију је, као зидар, отишао да заради нешто новца. У Бранешцима је остала његова породица, супруга Дијана и две ћерке, Милица и Маријана. Желео је да од зарађеног новца направи кућу и обезбеди им бољи живот, да се не би мучили – живели су од његовог надничења и обрађујући оно мало земље коју су имали.
У недељу, 22. јула 2007 године, Драган је са сестром Зорицом, њеном породицом, и колегом Рашидом, Мароканцем, отишао у Језоло,приморски град близу Венеције, на плажу. Сместили су близу места где се река Piave улива у Јадранско море. Драган је, по сећању сестре, био замишљен.
У Италији је био, отприлике, већ десет година. Становао је месту San Martino di Lupari. Посао је био тежак. Навикао је он на напоран рад, али тешко му је падала развојеност од породице. Задњи пут их је видео у новембру, претходне, 2006. године. Тога јутра је позвао супругу и рекао јој: ”Јој, Мико”, тако су звали једно друго од милоште, ”ја више не могу да издржим без вас”. Рекао је да ће их водити на море, то му је била велика жеља. Никада нису били на мору, нити било где на одмору.
Планирао је да иде кући у августу. Радовао се деци.Те 2007. године Милица је имала девет година а Маријана четири.
Његово тело пронашли су сутрадан у Laguna del Mort.
На делу је испунио речи из Светог Писма: ”Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.” (15:13)
Дао је свој живот, да би спасао животе двоје непознате деце.
О херојском делу Драгана Цигана писао је велики број гласила у Италији.
На фотографијама са сахране види се ковчег прекривен српском тробојком, са двоглавим орлом и четири оцила. На застави стоји дрвени крст. Поред ковчега дете са иконом Пресвете Богородице и супруга Дијана обливена сузама, са иконом Крсне Славе обгрљене рукама.
”Onore a te Dragan…” (”Слава теби Драгане”),”grazie e onore a te grande еroe” (”Хвала и слава теби велики хероју”) само су неки од бројних наслова и коментара о Драгану Цигану.
Председник Италије Ђорђо Наполитано одликовао га је посмртно Златном медаљом за цивилне заслуге. Власти италијанског града Roncade су његовој породици уручиле споменицу ”са дубоким емоцијама и захвалношћу” за то што је ”са великодушношћу и храброшћу жртвовао сопствени живот”.
Једна од улица у граду Језоло,која излази на море,у близини где се све десило, преименована је у ”via Dragan Cigan”(”улица Драгана Цигана”).
Три општине из регије Венето скупиле су новац и купиле Драгановој породици стан у Бања Луци, а Милица и Маријана ће све до Маријаниног пунолетства добијати одређену суму новца месечно. Дијана је добила посао у Пољопривредној школи у Бања Луци.
У Републици Српској проглашен је за личност године у избору “Гласа Српске”, а постхумно је добитник и признања за најплеменитији подвиг године који додјељују “Вечерње новости”.
Упркос свему овоме, О Драгану и његовом херојском делу код нас се мало зна.
“Драган нам је одржао лекцију из живота, лекцију коју сви требају да имају на уму…” рекао је италијански министар Паоло Фереро.
”Био је душа од човјека…” каже супруга Дијана.
Чак иако ишчили из људског сећања Драган Циган ће живети вечно, јер:
”Радујте се, јер су имена ваша написана на небесима.” (Лк.10.20).
Драган Циган, српски херој, у Царству Небеском.
Димитрије Марковић.
ТЕОДУЛИЈА 