Нацизам и Европска унија

еу наци

”Нацизам је изгубио са поразом Хитлера али како наводи Charles Sabel из Columbia Law School ”са француско-немачког становишта јединствено европско тржиште и јединствена валута су створили Grossraumwirtschaft мирним путем.” Уместо профанисаног израза Grossraumwirtschaft је данашња привреднополитичка магична формула Европе појам јединствено унутрашње тржиште.Ка његовом достизању се не користи као средство рат, већ добровољни међудржавни уговори.У њему је земљама око европског језгра понуђен приступ на заједничко бесцаринско тржиште у замену за подређивање јединственој регулацији.
Планирање привредног живота стотина милиона људи десетина националности има међутим и своје велике тешкоће.Ни чињеница да су они који одлучују били изабрани демократским путем, неће поравнати дубоку контрадикцију коју наднационално планирање крије.Како је написао Hayek године 1944 у Путу у ропство:
”Колико Енглеза би било вољно да се подреди одлучивању међународне институције,ма колико демократске ,каја би имала овлашћење да нареди да развој шпанске металуршке индустрије има предност пред развојем у Јужном Велсу, да се оптичка индустрија концентрише у Немачкој а ни случајно у Великој Британији, или да се у Британију сме да увози само савршено рафинисани бензин а све гране спојене са рафинисањем да буду резервисане за земље у којима се црпе (нафта)?
Довољно је само замислити проблеме који би пратили економско планирање рецимо само у оквиру западне Европе, да би смо схватили да за реализацију таквог плана не постоји никакав морални основ.Како би неко могао да мисли да постоје заједнички идеали о праведној подели примања, који би натерали рецимо норвешког рибара да се делимично одрекне економске користи због помоћи свом португалском колеги ,или да холандски радник плати за своју бициклу вишу цену у корист механичара из Ковентрија (Coventry) или да француски пољопривредник плаћа веће порезе за подстицај индустријализације у Италији?”
Данашња ЕУ је управо онаква Европа на какву нас је Hayek упозоравао.Регулацију сличног обима је међутим немогуће одржати лицем у лице са међународном конкуренцијом.Логичним пропратним знаком идеологије јединственог тржишта је зато на једној страни тежња за проширивањем географске области која подлеже јединсвеној регулацији а на другој страни тежња бранити се од увоза иностране робе, које није ценовно толико оптерећено таквом регулацијом каква влада у ЕУ.
ЕУ свој протекционизам маскира у мисију одбране ”европских вредности” и ”европског социјалног система”.Тежњу да диригује и поставља услове осталима означава као одлучност да се заведу ”заједничка правила” уместо ”либерализма без обале”.Како је навео дугогодишњи комесар за међународну трговину Европске уније Паскал Лами (Pascal Lamy): ”Верујем да немамо избора – морамо просто насиљем да тржишту ограничимо правила.Верујем да је управо Европа за нас главни механизам за завођење оваквих правила и лимита за одређивање позитивне дисциплине на тржишту.Имам на уму што смо навикли у Европи да називамо ‘Sozialmarktwirtschaft’ као систем који поставља људе пред тржишне бројеве.” Овако привлачно свакако европске вође само описују своју идеологију, чија је централна тачка уништавање конкуренције посредством регулације.
Grossraumwirtschaft
”Блоковско” размишљање Европске уније има дубље историјске и филозофске корене.Док је англосаксонски свет био током стотина година инспирисан доктрином слободне трговине, за континенталну Европу а пре свега Немачку интелектуалну средину била је са становишта трговине руководећа докрина идеологија Grossraumwirtschaft тј. идеологија регулисане економије на великом простору.Ова доктрина је стајала иза уједињења Немачке у 19 веку, и иза експанзије Хитлерове Немачке.14
Зашто је била и још увек јесте доктрина јединственог унутрашњег тржишта тако привлачна ?Омогућава очување регулације помоћу њеног проширења за границе националне државе и иствремено црпети из проширења тржишног простора.Регулисана трговина у оквиру великог тржишног блока има са тачке погледа својих присталица јасне предности: регулисана економија на малом затвореном простору је слепа улица јер таква економија губи плодове међународне поделе рада који проистичу из постојања различитих компаративних предности појединих делова света.Са друге стране,отварање мале регулисане економије иностраном увозу при очувању економско-политичке независности других земаља опет чини привредно-политичку регулацију неефикасном јер фирме у регулисаној земљи не би могле да конкуришу фирмама из слободнијих земаља.
Либерализам у међународној трговини је, дакле, јасно неприкладан политички програм за државу која хоће да буде политички,културни и привредни хегемон.Привредна регулација спроведена у оквиру великог простора је начин како елиминисати неке негативности протекционизма малих држава а притом не дозволити привредну слободу независних националних држава изложених конкуренцији правних система.
Идеологија Grossraumwirtschaft је наравно дубоко нелиберална.Каснији добитник Нобелове награде за економију Friedrich August Hayek је године 1944 лицем у лице нацистичкој верзији европског привредног блока упозоравао да је таква политика обавезно пут у ропство:
”О планирању у међународним мерилилима важи још више него о државном планирању да не може бити ништа друго него отворена владавина гвозденом руком,где мала група људи намеће осталим такав животни ниво и такво запослење, које за њих њађе за прикладно.Једино што је напросто сигурно је чињеница да привредуу у великом (Grossraumwirtschaft) којој теже Немци је једино могуће реализовати посредством надређене расе,Herrenvolk,која своје циљеве и мишљење безобзирно намеће осталим… Уколико хоћете да руководите економским животом људи који заступају веома различите идеале и вредности,преузимате тиме на себе задатак који захтева примену силе.Стављате се у улогу у којој ни најбоље намере не могу да спрече то да из нужде поступате на начин који неким од људи којих се то дотиче мора да изгледа дубоко неморалан.”

Петер Мах, Како иступити из Европске уније
Превод са чешког: Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s