БЕСЕДА О ЈУНАШТВУ

око соколово1

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ИЗНАД ГРЕХА И СМРТИ

БЕСЕДА О ЈУНАШТВУ
Говорена у Тополи пред рат 1912. године.

Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побјећи ће од лица Његова сви
који га мрзе. Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као восак што се
топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијега.
Псалм, 68, 1.

Страх животу каља образ често. – Јунаштво је цар зла свакојега.
Горски Вијенац

О јунаштву хоћу да вам говорим, драга браћо. Ако игде приличи говорити о јунаштву, приличи то у месту, где је живео Карађорђе. И ако је икад у Србији после Карађорђа било време говорити о јунаштву, то је време данас.
Јунаштво је цар зла свакојега, – вели велики српски песник. То значи: тамо где има јунаштва, зло је поданик, тамо пак где нема јунаштва, зло је суверен. Или: тамо где је јунаштво цар, зло је роб, тамо пак где зло царује, јунаштво робује.
Како је код нас? – запитајмо се. Како је код нас? Да ли је у нашем животу јунаштво цар над злом, или је зло цар над јунаштвом?
Истина је често увредљива, но никад није штетна. Истина је отров, који лечи, но не отров, који трује. Узимајмо што чешће ту медицину, она је лековита. Рецимо, дакле, слободно истину: Зло је се зацарило код нас над јунаштвом.
Зло је се зацарило над душама нашим; у душама нашим зло је утврдило себи престо, и са тога престола управља оно целим нашим животом, како приватним, тако и јавним. Није наше зло нигде ван нас, но у нама самима.
Упитајте човека, кога прво сретнете: – Како је? Он ће вам одговорити једном речју: зло. Неће вам тако одговорити само болесни и сиромашни и неучени, но тако ће вам одговорити и здрави и богати и учени.
Зашто здрав човек код нас говори о злу? Зар није здравље једно велико добро? Зар здравље није љути непријатељ зла? Да, здравље је једно велико добро, и здравље је љути непријатељ зла, но није довољно бити само телом здрав да би се над злом царовало, но мора се бити здрав и душом. Здрава тела могу бити само оруђе, здраве душе су вође и творци. Здрава тела су сита, гладне су болесне душе. Наше су душе болесне зато што су гладне. А глад је увек готова да служи свакоме господару. Наше душе су гладне, зато су се и предале у службу злу. Вере и наде гладне су душе наше. Вером у себе и надом у Бога заситимо душе наше, и нашој служби злу биће крај, и јунаштво ће се зацарити у душама нашим! Ја имам доказа за ово што говорим. Доказ су ми оне здраве душе, засићене вером и надом, којима је на овоме месту једнога дана пре сто година синула ова мисао у глави: Четири стотине година царовало је зло над јунаштвом, од сад ће јунаштво царовати над злом!
И би тако. И као плод јунаштва роди се данашња слободна Србија.
И ми сви видимо, да је било добро. Како да ми, наследници толиког јунаштва, у јунаштву тако осиромашимо?
Зашто богат човек код нас да говори о злу? Зар није богатство једно велико добро? Да, богатство је једно велико добро и једно моћно оружје против зла, али само оно богатство, од кога су чак и мољци јачи, не вреди ништа без јунаштва. Шта вреди оштар мач у рукама онога, ко не може да га из корица извуче? Богатство је добро, кад се може у добро дело обратити. Богатство је зло, кад оно, место да да слободу човеку, стави свога сопственика у службу. Наша земља трпи много од таквих људи, који су постали робови свога стада и своје кесе. Ови људи не сањају да постоји једно боље богатство од њиховог. Они не сањају, да је богатство душевно боље од сребра и злата. А богат је душом онај, чија је душа засићена вером у себе и надом у Бога. Такав је у исто време и јунак, јер такав царује над сваким злом. Ја не говорим напамет, ја имам доказ за ово што говорим. Доказ су ми они богати сељаци из овог места, који су пре сто година своје богатство обратили у једно велико дело. Богатство није било њихов господар ни идол, но оруђе и снага њихове јуначке душе.
Зашто учени људи код нас да говоре о злу? Зар ученост није једно велико добро? Нема сумње, ученост је једно велико добро, но ученост многих наших учених људи личи на ватриште, на коме су наслагана многа дрва, и сува и сирова, али на коме нема ватре. Шта вреди ватриште без ватре? Ученост многих учених не вреди више но богатство у рукама тврдице. Ученост, која се не може у дело обратити, вреди онолико колико и богатство, које се не може ни у шта, до у идолопоклонство, обратити. Гладна је душа и у многих учених код нас, као и у многих телесно здравих и богатих, гладна је и жедна, и зато што је гладна она се подаје у службу злу. Може човек и мање учен бити, а више јуначан, а отуда опет више срећан и користан. Ја имам доказ за то. Срби од пре сто година нису били тако учени као данашњи, но ипак нису сe жалили на зло, но борили су се против зла. Данашњи Срби имају више учености, па се ипак само жале на зло. Јунаштво недостаје данашњим Србима. Наши људи су велико ватриште без ватре. Бољи је и један угарак, који гори, но хрпа дрва у снегу, која је хладна као снег. Шта помажу незапаљена дрва озеблом? Јунаштво је огањ, који пали наше срце и греје нашу душу.
Јунаштво је цар зла свакојега.
Ја не говорим напамет. Ја имам милион доказа за ово што говорим. Овај храм ваш доказ је овога, што ја говорим. Ова слободна земља, у којој живите доказ је тога. Она је дело јунаштва. Ова црква, која је ваша највећа светиња, дело је јунаштва. Овај храм није само место ваше молитве но у исто време споменик јунаштву, и то највећем, какво је икад било у свету. Христос је победилац свију зала, Он је “Цар зла свакојега”, Он је јунак над јунацима. Овај храм споменик је Његовом јунаштву. Нашто је овај храм у средини вашој ако не зато, да вас подсећа на јунаштво и запаја јунаштвом?
Погледајте на овај иконостас, – на ове суве и озбиљне ликове! Ти светитељски ликови сведоци су онога, што вам ја говорим. Сви прави следбеници Христови, сви апостоли и светитељи, сви мученици и архимученици били су велики јунаци, достојни дивљења и подражавања. Највеће богатство њихово било је јунаштво душе њихове. Они су често имали мало здравља, мало злата, мало учености, но они су увек имали једно неисцрпно богатство, које их је и учинило царевима над злом. Имали су јунаштво, које је извирало из њихове вере и наде. Хиљаде година далеко од вас у времену и хиљаду километара далеко од вас у простору, живели су они и показивали своје јунаштво. Њихово јунаштво победило је и време и простор. Далеко од овог места распињани су они на крст или раздирани од зверова или сагоревани у катрану. Одкуд они овде, кад нису одавде? Дошли су и незвани, и дошли су у добри час. Желите ли да их одагнате из ваше средине? Узалуд је жеља ваша, – њих су и за живота гонили, па су они надживели своје гонитеље. Они су били победиоци у животу и остали победиоци и у смрти. Они нису зато овде, да просе милост од вас, но да вама, сиромашнима, запајају душу јунаштвом. Они вас гледају молећивим погледом, но не да би ви њима што дали, него да би ви што узели од њих. Узмите пример њихов, – јер зато вас они моле, – узмите јунаштво њихово, јер то вам они нуде!
Кад сте сиромашни, кад сте болесни, кад сте неправедно гоњени и оптуживани, кад стe презрени и запостављени сетите се ових озбиљних светитељских ликова. Они су овде зато, да вам у сваком часу служе као лек и утеха. У сваком тренутку, кад се зло зацари над вама, они вам енергично довикују: Не дај се, буди јунак, ми смо трпели више од тебе, ми смо се борили више од тебе, и победили смо јунаштвом. Јунаштво је цар зла свакојега.
Ако сте здрави и богати и учени, па се ипак из малодушности жалите, знајте, да у овој цркви стоје ликови великих хришћанских јунака, који вам служе за прекор.
– Ми смо с мање богатства од вас победили већа зла од ваших.
То они имају вама да кажу у сваком наступу ваше слабости и малодушности. Они су савест ваша онда кад ви савест своју изгубите. Они су храброст ваша, кад вас храброст ваша изда. Они су судије ваше, кад год пођете путем неправде.
Мислите, браћо, у сваком свесном тренутку живота на јунаке своје вере и своје народности. Није истина да ми не можемо бити јунаци. Ми само нећемо. Ми смо олењили своју вољу. Но дошло је време да се пренемо, дошло је време да се код нас заборави реч не могу, и да се научи само реч: хоћу. Помисао на јунаке биће спасоносна за вас и за децу вашу. Примери јунаштва преносе се као зараза. Та помисао запалиће сирово ватриште ваше душе, и загрејаће вас јунаштвом, јунаштвом које ће вас учинити “царевима зла свакојега” и којим ћете прославити и себе и народ свој. Амин.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s