Опасно: пропагирање родне идеологије.

Макс/Миа, кизи и Мојсије

Упознајте шестогодишњег брата близанца који је сада сестра близнакиња – и једно од најмлађе трансродне (trangender) деце у Британији
Храброст породице која је прихватила да мала Миа сада живи као девојчица
Миа Коули (Mia Cowley) је обична срећна девојчица, која трчи око свога врта са братом близанцем Мојсијем (Moses) .
Али шестогодишњакиња у цветној хаљини није одувек билa оваква.
Миа је истински дошла на свет на Ускрс – до тада је била Макс (Max).
Сада, као једно од најмлађе британске трансродне деце, она се смеши иза њених љубичастих наочара и каже једноставно: ” Бог ме је само направио збркану.”
Дечакова породица иступа како би помогли другима који могу да пролазе кроз исту ситуацију и не знају шта да раде.
Мама Кизи (Kizzy) каже: “То је нормално, то је у реду. Ако ваше дете каже: ‘Мислим да желим да будем дечак или девојчица’ и то не пристаје у потпуности, постоји савет напољу и то је у реду. ”
Мојсије то сумира чињенично, такође. Рекао је: “Био сам нервозан због састанка са њом, али мој брат је управо постао моја сестра.”
Ове недеље, када су се милиони деце вратили у школу, Мојсије је отишао у панталонама, док је Миа била у њеној хаљини и џемперу. Изгледали су као и сви други мешовити близанаци.
Само годину дана раније су отишли ​​у школу као браћа.
Кизи је рекла да је то био велики тренутак у њеној трансформацији – и призналa да је мало уплашена.
Говорећи о тренутку када је рекла школском особљу да је Макс сада Миа, рекла је: “Ја сам била емоционална олупина. Били су заједно заменик и њен учитељ, и мора да су мислили да има рак због стања у коме сам била. Рекла сам да је Макс трансродно дете и да не знам шта да радим. Нису знали ни они. ”
Али Mиа,јаке воље, јесте – и није имала никаквих проблема да представи себе. Кизи је рекла: “На крају првог дана радили су ‘покажи и реци’. Миа је устала и показала своју фризуру. Дечак из њеног одељења је рекао: “То је женска фризура” а она је одговорила “Да, знам, ја сам девојчица сада. Моје име је Миа “.
“Тај дан када је дошла из школе након што је свима речено била сам забринута и питалa је како је прошло.
“Она је рекла ‘Осећам се као сунце изнутра, мама ‘, јер је препозната онаквом каква је желела да буде.
“Школа је рекла свим њиховим разредима. Један осетљив дечак је рекао, “Дакле она је увек била Миа, само смо њено име разумели погрешно.”
Миа, која сада дели собу са близнакињама Матилдом и Флоренс,њих три, рекла је како је почела да жели да буде девојчица када је имала две године.
Макс/Миа и Мојсије
И док мала повезана заједница на Isle of Wight где живи, у потпуности подржава породицу, то није био лак пут. Од раног узраста, као Макс, она се није укључивала у фудбал или грубости и акробације са Мојсијем и старијим братом Џорџом, осам година. У првој Божићној листи поклона коју је написала, са две године, тражила је Малог Понија (My Little Pony) и Барбику. Добила је Екшн Мена (Action Man).
Кизи је рекла: “Она је седела на каучу и дечаци су отворили све своје поклоне и она је била истински несрећна. Моја мајка је чула шта жели и, пошто смо либерална породица, купила јој лутку у продавници. То је била најбоља ствар за њу. Трчала је са њом цео Божић. ” Убрзо Макс је почео да бира најблиставије ципеле за своју прву школску годину, да развија укус за хаљине и претура по маминој кутији за накит.
Тата Сем (Sam) је веровао да је његов дечак био ” само пренаглашени cross-dresser” (мушкарци који се облаче као жене, напомена преводиоца). И Кизи је мислила да ће имати геј сина са којим ће једног дана ићи у куповину.
Пољопривредник Сем, 35 година, је рекао: “Његова одећа углавном не би била неприкладна да је био Drag Queen (мушкарци који облаче женску одећу али не ону која се уобичајено носи, већ одећу јарких боја, шминку итд. напомена преводиоца) … дугачка бунда у боји леопардовог крзна, муф, најнаборанија хаљина коју сте икада видели,блиставе ципеле, велике минђуше. Сви су знали Макса као екстремно дете. ”
Али када је Макс тражио Барбикин Чамац Снова (Barbie’s Dream Boat) за свој пети рођендан, забринута Кизи је контактирала стручњаке. Она је рекла: “Била сам забринутa да ће добијањем ових ствари, она доћи до 15-те и бити као ‘Стварно си ме зај….., купујући ми све те женске ствари кад сам био мали, шта си ми то урадила?’
Али што се више Макс борио против родне усклађености друштва, срећнији је био. Сем је рекао: “Питала ме је са три године, ‘Могу ли да будем девојчица?’ Ја бих рекао “Не, не буди блесав, имаш пенис. ‘
“То је била природна реакција, нисам размишљао шта је иза тог питања или да сам јој порицао слободу.”
Али након гледања телевизијског документарног филма Louis-а Theroux-а о трансродној деци, показало се да можда Макс није само чезнуо за пажњом. И ове године, породица је донела одлуку да му дозволимо да буде Миа. Сем је рекао: “Седели смо на каучу и рекао сам јој” Ако желиш да будеш дечак, буди дечак. Ако желиш да будеш девојчица, буди девојчица. ”
“Увек би говорила ‘Ја нисам дечак, ја нисам девојчица, ја сам само Макс “. Сат времена касније је рекла, “Желим да будем велика сестра, тата.” Говорећи о одлуци Миа је додала: “Била сам мало нервозна, узбуђена и тужна јер више нећемо бити браћа близанци. Само сам то осећала у себи. Нисам била срећна као Макс”. Сем је додао:”. Није било правог сусрета са Миом по први пут. Она је увек стварно била ту. То је било збогом Максу. То није била велика ствар. ”
Али рећи збогом Максу је било тешко за Кизи, која је признала: “Ја сам много плакала јер сам изгубила једног од мојих малих дечака.”
“Имали смо период жалости за Максом. Била сам тужна што сам га изгубила. Још увек сам. ”
Породица сада чека на термин у лондонском Тависток и Портман центру, једина NHS база која је специјализована за родна питања деце. Миа ће бити прегледана од стране специјалиста и размотрене опције. Онe укључују хормоне да блокирају пубертет, и почну њену физичку трансформацију и потенцијал за операцију касније у животу.
Који год пут да изаберу то ће бити одлука Мие, инсистирају њени родитељи, а не њихова. Али Кизи не може да престане да брине.
Она је рекла: “Ја бринем о њеној будућности. О грудима и момцима и свему. Иако имамо срећну породицу и лепу децу са добром залеђином,то ће и даље бити веома тежак пут за Миу. ”
Миа већ размишља о одрастању, удаји и усвајању деце. Жели два пара не-идентичних близанаца, један пар идентичних близанаца и један пар сијамских близанаца. Сем је рекао: “Чим је Миа имала способност да изрази своја мишљења она су била женска. Само смо их ми сузбијали, због наивности, што је зауставило њену транзицију раније.”
“Рекли смо да ћемо се суочити са тим сада или када дође 15-та можда нећемо имати дете да се њиме бавимо, јер је стопа самоубистава међу неподржаним трансродним тинејџерима астрономска.
“Друштво тврди да ако сте рођени са пенисом ви сте дечак. Не можете то да промените. Али данас живимо у друштву са више љубави и прихватања и дозвољавамо људима да изразе и да буду сами собом. ”
Експерт:
Добротворна организација која ради са трансродном децом и њиховим родитељима имала је пораст од 70% међу људима који траже подршку ове године.
Оснивач Mermaids-а Susan Green каже да са људима попут Kellie Maloney и Caitlyn Jenner у центру пажње недавно, ставови се мењају – али родитељи не треба да трпе у тишини и морају да схвате како да подрже своју децу.
Она је рекла: “Разлика између правилно подржаног детета и оног које није је огромна. Код оних који сматрају да немају подршку својих родитеља су много вероватнија самоповређивања и покушај самоубиства.
“Говорити деци да оно што носе није како треба им говори да они нису како треба, што може утући њихово самопоуздање. Најважнија порука коју родитељ може дати је да није битно како дефинишу сами себе, они ће их волети у сваком случају. ”
Сузан ће следеће недеље дати податке Парламенту о лечењу транс особа.

Од Бена Росингтона (Ben Rossington)

Извор: http://www.mirror.co.uk/news/uk-news/meet-six-year-old-twin-6427411
Превод са Енглеског: Димитрије Марковић, Покрет

Шта нам сугерише овај текст ?
– да је дете од две године (24 месеца) свесно свог пола и његових карактеристика (биолошке, психолошке и социјалне) и разлика међу половима
– да је детету предшколског узраста позната разлика између дефиниције пола у облику у којем је познајемо, и дефиниције пола и рода у оном облику у којем их намећу представници родне идеологије
– да дете предшколског узраста води борбу против опште прихваћене дефиниције пола, у складу са родном теоријом, и да се осећа срећно због тога (?!)
– да детету предшколског узраста треба дозволити да донесе одлуку о промени пола и да је дете предшколског узраста способно да донесе такву одлуку. У супротном ограничавате детету слободу.
– да је одлука о промени пола последица жеље
– да је промена пола у реду и нормална, и да то ”није велика ствар”
– да је трансродно дете обично, да се дакле ни по чему не разликује од других
– да је дете које изврши промену пола срећно,да се осећа ”као сунце изнутра”
Индикативно је да се овим питањем у оквиру Националне здравствене службе (NHS) Велике Британије бави Тависток институт.Такође је индикативно да се овим питањем баве и ”добротворне” организације, тј. НВО (невладине организације), попут Mermaids-а и да се грађани упућују на ове организације (у дну ориганалног текста се налазе контакт подаци Mermaids-а) уместо на стручњаке (психологе,психијатре) у здравственим установама.
Оно што није речено у тексту јесте да се терапијом промене пола мењају примарне и секундарне полне карактеристике само до извесне мере (остају нпр. анатомске, цитолошке, неурохемијске разлике мозга итд.) и губи се репродуктивна способност.
Пропагирање родне идеологије је једна од мера популационе политике којом се утиче на репродуктивно здравље и понашањекоја, и има за циљ смањење рађања због наводне пренасељености планете.
У прилогу преносимо два текста у којима се говори о последицама родне идеологије:
”Nathan Verhels се родио у белгијском месту Hamme као једина ћерка у породици са тројицом синова.
„Био сам девојчица коју нико није желео“ – рекао је за дневни лист Het Laatse Nieuws у разговору кратко пред своју смрт. „Док су моју браћу обожавали, ја сам спавао у остави изнад гараже. Мајка се непрестано жалила – ‘Кад би био дечак’. Био сам толерисан, ништа више“.
Да се не ради о речима из самосажаљења него о истини, потврдила је и његова мајка Jenny: „Кад сам први пут видела Nancy срушио ми се свет. Била је тако ружна!“, рекла је за лист Het Laatse Nieuws.
Можда жеља да испуни мајчино очекивање, како би добио мало родитељске љубави, или из неког другог разлога, али Nathan је постао свестан да се боље осећа као мушкарац. „Носио сам кратку косу, поцепане фармерке и заљубљивао сам се у девојчице“. Његов сан је међутим била промена пола. Почела је 2009. године хормоналном терапијом, касније се подвргао одстрањивању дојки а 2012 године су му израдили пенис. Нажалост, операције се нису завршиле онако како је Nathan очекивао: „Моја нова прса нису испунила моја очекивања а мој пенис је тело очигледно одбило. Нисам желео да изгледам као монструм“. На овај начин је образложио своју одлуку да оконча свој живот. Еутаназију, начин на који је одлучио да умре, белгијски закони омогућавају од 2002. године. „Родио сам се као дечак у телу девојчице а као мушкарац ћу умрети у телу које нисам желео. Али нисам видео други излаз, било је то за мене неиздрживо психичко мучење“.”
(Извор: Светосавље или западне “вредности“? Просудите сами на основу две приче о две мајке)

”Дана 13. октобра био је директорима свих вртића, основних и средњих школа Словачке Републике достављено “Мишљење и апел лекара, психолога и других стручњака о утицају родне идеологије на душевно здравље деце”.
Водећи стручњаци из медицинске, академске и научне заједнице информисали су директоре школа на тему родне идеологије. Указали су на ризике које представља за душевни и психосексуални развоја деце и омладине. “… ради се о социјалном експерименту методом “покушаја и грешке “, где тек будућност може показати да је то била трагична грешка. Са стручне, медицинске и психолошке тачке гледишта је експериментисање са душевним развојем детета неприхватљиво” наводе стручњаци.
“Оспоравање сексуалног идентитета деце представља незанемарљив ризик од изазивања поремећаја родног идентитета, што је у ствари душевни поремећај и налази се у међународној класификацији болести”, рекла је лекар и високошколски педагог Ева Греј.
О родној идеологији је овим апелом било обавештено 4350 директора . Заједно са апелом су добили и списак 290 научних и медицинских стручњака који су апел до данас подржали.

Апел је достављен и владиним званичницима
Поред директора је био апел још у јулу достављен владиним званичницима Републике Словачке, председнику Републике Словачке, премијеру Републике Словачке, свим члановима Владе Републике Словачке и председнику Народне скупштине Републике Словачке. “Ни Влада ни надлежна министарства се до данас нису изјаснила о апелу, нису затражили састанак или стручне консултације организатора апела.”, рекла је пројектни координатор радне групе Јана Новотна.
Обавеза да се информишу директори школа о апелу је представљена јавности на конференцији за штампу одржаној 2. јуна у Братислави.

Апел против стратегије за равноправност полова
Стручњаци из редова лекара, психолога, психијатара, наставника, биолога и социолога, посебно упозоравају на ризичне процедуре тзв. родне пријемчивости и одстрањивање родних образаца понашања (стереотипа), који се све више уводе у школско образовање под изговором “борбе против предрасуда и дискриминације.” Из тих разлога су се представници стручне јавности обратили Влади са захтевом да у циљу заштите деце од родне идеологије уведе пет корака:
1 Праћење наставних помагала и уџбеника за школе
2 Обезбедити образовање педагога у односу на ризике родне идеологије
3 Зауставити државно финансирање родних пројеката усмерених на родну пријемчивост деце и друштва
4 Ширење свести о ризицима родне идеологије на душевни развој деце и младих
5 Усвојити делотворне законодавне мере против чињења душевног насиља над децом.
Упркос напорима стручњака да дође до дијалога о родној идеологији влада на позив није реаговала.У случају примедбе на Националну стратегију о родној равноправности у Републици Словачкој заједно са Акционим планом за период 2014-2019 надлежни нису медијски информисали (јавност) о покретању примедбеног поступка о оба контроверзна документа.”
(Извор: Оспоравање сексуалног идентитета деце представља незанемарљив ризик )

Advertisements

Мартин Шулц – Председник Европског парламента запретио употребом силе против држава које се не подреде “интересу заједнице” против имиграната.

Крај забаве! Шулц … запретио употребом силе против држава које се не подреде “интересу заједнице” против имиграната.

Овај догађај ће сигурно бити забележен великим словима у историји Европске уније.
Немац Мартин Шулц – Председник Европског парламента, јавно је запретио државама као што су Пољска, Мађарска, Чешка, Словачка … које се не слажу са квотама и обавезном прерасподелом муслиманских имиграната. Запретио је … употребом силе.
На телевизији ЗДФ Шулц, на рачун земаља које се не слажу са диктатом ЕУ по питању имиграната, је рекао:
“Европа ултранационалиста – ако они победе – имаћемо такву Европу не само по овом питању, већ и по свим другим. Потребан нам је дух Европске заједнице. И у случају потребе то мора да се изнуди силом. Не може се десити – а ја припадам људима који то говоре – да у 21. веку глобализацију и глобалне проблеме решавамо национализмом. У истом тренутку морамо да поведемо борбу, и треба рећи да ћемо у случају потребе да се боримо против других како бисмо постигли наш циљ. ”
Овде можете чути претње председника Европског парламента Шулца:

Извор: http://medzicas.sk/koniec-srandy-schultz-pohrozil-pouzitim-sily-voci-statom-ktore-sa-nepodradia-zaujmu-spolocnosti-vs-imigrantom/

Превод са Словачког: Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ