Др. Комазец: Аргументи против приступања ЕУ

eu omca
Проф. др. Слободан Комазец је 2013 године одржао предавање у Културном центру Студентског града под називом ”Криза Европске уније и ефекти придруживања” и детаљно навео и све аргументе против приступања Србије ЕУ:
1) Као мање развијена привреда и држава у кризи, Србија може очекивати прикључење и статус само ”четвртог круга” а то је често високо зависан и готово колонијални однос.
2) Долази до пуног изражаја законитост односа развијених држава ЕУ и мање развијених.Успоставља се однос ”неједнаке размене” и експлоатације.
3) Убрзава се процес отуђења и експлоатације природних ресурса државе.
4) Диспропорције у структурном развоју се повећавају, привреда повећава своју зависност од развијеног дела ЕУ.
5) Прилагођавање инструмената макроекономске политике развијеним државама редовно доводи до њиховог контраделовања у домаћој привреди.
6) Прописивање квота производње, квалитета, врсте производње и др. гуше одређене гране, а посебно пољопривреду.
7) Страни капитал, због уклањања заштитне политике, улази у њему интересантне делатности, доводећи до извлачења профита или одлива спекулативног капитала, вршећи снажне и неочекиване ударе на домаћу привреду и финансијски систем.
8 ) Заштитна политика се смањује а бројне мере државне интервенције и протекционистичке мере се максимално смањују.
9) Држава и привреда су изложене и потпуно отворене за разорно деловање иностраног мултинационалног капитала развијених.Држава не може да контролише доток страног капитала.
10 ) Распродаја националног богатства се наставља и убрзава.
11) Привреда постаје ”периферија” у Европској унији и високо зависна од развијенијег дела ове групације.
12) Многе гране домаће производње потребне домаћем тржишту просто би биле угушене конкурентнијом и квалитетнијом робном понудом из развијених држава.
13) Држава и привреда улазе у неоколонијални статус.
14) Социјални проблеми се заоштравају, уз перманентни раст незапослености.Убрзава се слом ”социјалне државе” !
15) Национална штедња постаје маргинална, уз све већи утицај иностраног капитала (управо концепт ригорозне штедње одводи привреде у продубљену кризу).
16) Курсном политиком тешко ће се штитити или додатно стимулисати национална привреда и развој.Либерализација домаћег тржишта и увозне политике додатно утиче на разарање домаће привреде и њено претварање у колонијални статус и обичан ”привезак” развијених привреда.
17) Држава постаје све више само проширено инострано тржиште, уз доминацију крупних светских корпорација.
18) Наметнутом брзом и неконтролисаном приватизацијом као битним елементом неолиберализма, уништава се и пљачка национално богатство и онеспособљава домаћа производња.
19) Национална (државна) економска политика постаје све више зависна од воље и жеље (интереса и циљева) светског крупног капитала и развијених (снажнијих) држава.
20) Директиве ЕУ и процес централизације одлука замењују унутрашњи економско-финансијски систем држава чланица.
21) Фискална политика у целини доминантно се обликује и координира (синхронизује) од стране групе најразвијенијих држава.Готово не постоји самостална фискална политика, посебно у развијенијој,вишој фази хармонизације свих инструмената буџетске политике.
22) Макроекономска политика у целини мора се више ”прилагођавати” развијеним државама, а све мање ће бити израз потреба развоја националне привреде и друштва.
23) Процеси ”федерализације” ЕУ воде централизацији средстава и одлучивања, уз све слабији положај националне државе.
Професор Комазец каже: Овде се не ради о евроскептицизму, већ о реалној оцени стварних односа и могућих ефеката у евентуалном прикључењу Србије Европској унији.

За Реци не ЕУ приредио Димитрије Марковић

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s