Представници РЕЦИ НЕ ЕУ посетили Србе у Албанији и поклонили им књиге.Након тога посетили Хиландар и Зејтинлик.

У недељу, 16 новембра 2014 године, представници РЕЦИ НЕ ЕУ, Димитрије Марковић и Жељко Радић, посетили су Србе у граду Фиер у Албанији, и поклонили им књиге за школу српског језика која постоји већ три године, и ради у оквиру Удружења Срба ”Јединство”.

S8300145
Екрем Дулевић (лево) председник Удружења Срба ”Јединство” и Димитрије Марковић, РЕЦИ НЕ ЕУ

Латинска изрека каже – RES, NON VERBA, што у преводу значи ”Дела, не речи”, и може се применити на све области живота, било да је реч о нашем односу према другим људима или према народу коме припадамо.Неретко имамо родољубље само на речима а дела изостају,а није мали број оних који знају шта би требало чинити, али очекују од некога другога да то уради.И наравно,имамо и случај када речи говоре једно а дела нешто друго.
Зато је најбоље да наше речи буду праћене делима, да покажемо личним примером,посебно они који би желели да као политичари воде друштво и државу,а наша дела треба да буду извршена у складу са осећањем савести и дужности, а не из себичних или личних интереса.
Зато смо и кренули у Албанију.
На граници, на уласку и изласку из Албаније, није било никаквих проблема.Такође ни када нас је полиција зауставила.Рекао бих да упркос ситуацији у којој се налазимо, свим поразима које смо претрпели од почетка распада Југославије до данас и губитку Косова и Метохије, још увек постоји поштовање према нама.Можда на тај начин и несвесно изражавају оно што отворено неће признати,а што ми и сами знамо и о чему говоримо – да је ово стање само привремено.
Којим путем ћете доћи до Фиера зависи од тога из ког дела Србије крећете.Може се ићи аутопутем према Нишу, а онда даље преко Скопља,Струге и Елбесана, затим преко Косовске Митровице,Приштине и Призрена или преко Подгорице,Бара,Улциња,Скадра и Драча.Из Бајине Баште најкраћи пут води преко Косова и Метохије, али смо због књига које смо носили, како би избегли могуће проблеме,ишли преко Црне Горе.Осим пасоша, возачке и саобраћајне дозволе, потребна вам је и међународна возачка дозвола и зелени картон за возило.
S8300049
Албанија, или на албанском Shqipëria, је једна од најсиромашнијих европских држава.Према попису из 2011 године Албанија има 2.821.977 становника.Проблеми са којима се суочавају су, између осталог, висока стопа незапослености, корупција све до највиших нивоа власти, и организовани криминал. Прилив новца долази између осталог од финансијске помоћи људи који раде у иностранству, а неке процене говоре да у иностранству ради петина Албанаца.Већина Албанаца су муслимани, према попису из 2011 они чине 58.79% укупне популације ,католици чине 10%, а православних верника има 7% .Албанска православна црква је одбила да призна ове резултате изражавајући уверење да православних верника у Албанији има више, око 24%. Пре II светског рата, православних верника је било око 20% од укупне популације.
Оно што смо у Албанији видели је ове податке само потврдило, као и представу коју смо о овој земљи имали пре тога, али тиме ћемо се бавити у посебном тексту.
Иако нисмо имали никаквих проблема, ипак препоручујем опрез, између осталог и због великог броја возила са таблицама самопроглашене тзв. Републике Косово.

S8300055
Албанија.

У Фиеру смо дочекани онако како смо и очекивали срдачно, пријатељски или боље да кажем – братски,изљубили смо се три пута, послужени смо кафом, ракијом, соком, понуђени да једемо.Другим речима и овде, у срцу Албаније,доживели смо оно традиционално, чувено српско гостопримство.Дочекани смо онако како само један Србин и домаћин уме да дочека свог госта.

S8300148
С десна на лево: Жељко Радић, Екрем Дулевић и син, и Димитрије Марковић (десно)

Према званичном попису из 2011 Срби у Албанији – не постоје, јер им је онемогућено да се на пописима становништва изјашњавају о својој националној припадности.
Од 1928. до 1939. године земљом је владао краљ Зог I од Албаније .У току његове владавине, тачније 1934 године, затворена је и последња српска школа у Албанији.Комунисти су, под вођством Енвера Хоџе, преузели власт у новембру 1944 године.Од 1945. до 1990, Албанија је имала једну од најрепресивнијих власти у Европи.Оно што је започео краљ Зогу, наставио је Енвер Хоџа – 1966 забрањена је слобода вероисповести,већина православних цркава у Албанији је срушена,забрањен сваки контакт националних мањина са матицом и забрањена је употреба свих језика изузев албанског.Породична имена и презимена замењивана су албанским – по свом значењу често бесмисленим или понижавајућим – Друри (Дрво), Гури (Камен), Хекури (Гвожђе)… Оне које су ухватили да гледају српску телевизију затварали су, или са целом породицом протеривали у други крај Албаније.Срби у Албанији су свој матерњи језик могли да користе само у кругу своје породице,тајно,између четири зида.И тако се и учио од оца и мајке, бабе и деде,и преносио са генерације на генерацију.Баш као и свест о пореклу и припадности српском народу.

S8300151
Испред канцеларије Удружења Срба ”Јединство”-

Незванично Срба у Албанији има између 10.000 и 40.000.Као што не постоје тачни подаци о укупном броју Срба у Албанији, тако не постоје ни тачни подаци о броју Срба у граду Фиер који смо посетили.Процене се крећу и до пет хиљада, а осим у самом граду,Срби живе и у два села у близини Hamil i Rreth Libofshe.У Фиеру је основано Удружење Срба ”Јединство” председник Удружења је господин Екрем Дулевић који је био и наш домаћин.Циљ овог Удружења јесте очување ,учење и коришћење српског језика и препород идентитета српског народа у Албанији.У том смислу Удружење ”Јединство”, између осталог, организује и разне облике наставе на српском језику за децу.Настава се одржава у самом Фиеру, у канцеларији Удружења, и у два поменута села у близини.У почетку није било лако, било је и претњи и напада, и од грађана Албаније, али су долазили и Албанци са Косова и Метохије.За сада последњи инцидент се догодио након недавне утакмице Србија Албанија, када су разбијена стакла на школи.У селу Rreth Libofshe, часови се одржавају у кући господина Дулевића а његов отац Исмет, поклонио је плац у овом селу на коме треба да буде изграђена школа.Господин Дулевић се нада да ће ускоро бити постављен камен темељац, јер очекује финансијску помоћ Републике Србије за изградњу вишенаменског објекта где ће на једном месту бити школа, библиотека и културно-привредни центар.Република Србија је и до сада помагала Удружење, али оно што је њима потребно јесте дугорочна и стабилна подршка, као и решавање питања добијања српског држављанства. У Дому војске у Београду Дулевићу је уручена захвалница за очување културног идентитета српске заједнице у Фиеру.Признање је добио од Удружења ратних добровољаца 1912–1918, а уручено му је на свечаној академији „Бизерта у срцу Србије”.

Школа српског језика у Фиеру и два села у близини је почела са радом пре три године, тачније 2012, и до сада је кроз њу прошло преко 200 српске деце.Посебно је интересантно да су осим српске и албанска деца долазила у школу да уче српски језик.Ове године је господин Дулевић довео деветоро студената српског порекла из Фиера у Београд. Они су уписали различите факултете – економију, политичке науке, архитектуру и филологију и кажу нам да им је потребна помоћ око савладавања стручног градива, и да су у заостатку у односу на друге, јер су у школи учили албански, и не владају довољно српским.S8300156
Иначе, оно што је такође вредно пажње и за сваку похвалу јесте да они уче да пишу искључиво ћирилицу, тако да су и књиге које смо им однели биле само ћириличне.Књиге су биле намењене свим узрастима, од школских уџбеника из различитих предмета до књига поезије и прозе.
S8300014
Водили смо наравно рачуна и о насловима – када је реч о уџбеницима трудили смо се да буде што више уџбеника за предмет Српски језик , а када је реч о осталим књигама било је ту свега, од сликовница за најмлађе ” Ко је био Стефан Немања ”’, ”Свети Сава и Стефан Првовенчани” и српских бајки, песама Јована Јовановића Змаја итд. преко историјских романа ”Стефан Душан”,”Легенде о Милошу Обилићу”, ”Витези Кнеза Лазара” и других, до аутобиографија великих српских научника Николе Тесле,Михајла Пупина и Милутина Миланковића.S8300001
С обзиром на прилично кратко време до поласка у Албанију задовољни сам прикупљеним бројем књига, али након посете Фиеру знам да они заслужују много више.S8300005
Лако је бити Србин у Лесковцу,Београду,Суботици или Бања Луци али није нимало лако бити Србин у Албанији.
S8300144
Овом приликом бих желео да се захвалим онима који су учествовали у акцији и поклонили књиге, пре свега Основној школи ”Рајак павићевић” из Бајине Баште и директору школе,а од појединаца Жељку Радићу,Ивани Ристић,Данијели Церовић и Вишњи Максимовић.Посебно је интересантан пример , Ненада Кривокапића, Србина са Косова и Метохије,власника Пивнице ”Хогар”из Бајине Баште који је организовао журку, хуманитарну акцију за прикупљање књига , и – долазили су људи и доносили их.Другим речима, све се може кад се хоће.
Зар није била дужност и обавеза сваког Србина и родољуба, из српски земаља и расејања који је на РТС -у, на школској табли испред деце, у граду Фиеру у Албанији видео исписане речи: ”Србија је наша мајка” да пошаље неку књигу?
Планирамо да поново посетимо Фиер, вероватно током лета, па сви они који желе да пошаљу неку књигу српској деци у овом граду, могу да ми се јаве поруком на страници Реци не ЕУ или на e-mail: dimitrije.markovic@ymail.com
Осим у Фиеру, Срби живе још и у Скадру, а помињу се још и Тирана и Берат, али немам податке коико Срба живи у овим градовима.
Скадар на албнском Shkodër је град на југоисточној обали Скадарског језера, у северозападној Албанији, и главни град је истоимене области. Скадар је био важан град средњовековне српске државе – мислим да нам је свима позната песма ”Зидање Скадра на Бојани”:
”Град градила три брата рођена,
До три брата, три Мрњавчевића:
Једно беше Вукашине краље,
Друго бјеше Угљеша војвода,
Треће бјеше Мрњавчевић Гојко;
Град градили Скадар на Бојани…”
Скадар је прикључен новоствореној независној Албанији, маја 1913, одлуком Лондонске конференције, па је и младој Гојковици, али и самој тврђави промењено име у Розафа.У порти манастира Светог Срђа и Ваха у Скадру,сахрањени су српски краљеви из династије Војислављевића.И у Скадру постоји удружење Срба као и школа српског језика.Срби у Скадру последњих десет година имају духовну и материјану помоћ Митрополије црногорско-приморске. Оно што је посебно интересантно јесте да је наставник у школи српског језика у Скадру професор Светозар Ћираковић из Никшића, један од двадесет и шест наставника и професора који су 2004 године по налогу тадашњег црногорског министра просвете добили отказ, јер су одбили да изводе наставу на „матерњем језику“, пошто је одлуком црногорске власти српски језик избрисан из наставних предмета.
Осим у Скадру, Срби живе и у Враки код Скадра,а њихов храм Свете Тројице посетио је 31. маја 2014. и патријарх српски Иринеј.
Берат је град који је под заштитом УНЕСКО-а. Десет векова је носио име Београд, а чак су и Турци задржали његово словенско име додавши му испред назив Арнавуд, односно звали су га Арнаутски Београд.Срби су Бератом владали читав век, али да ли у њему и данас има Срба и колико, није нам познато. До данас је у овом граду сачувано 40 православних цркава из доба Византије.У Берату је рођена и Ана Комнен жена деспота Стефана Бранковића,сина српског деспота Ђурађа Бранковића,коју данас славимо као свету Ангелину Србску.
Јован Владимир (око 990 – 1016) је био владар Дукље од око 1000. до 1016. године, најистакнутије српске државе тог доба и први српски светац. Од 1381.његове мошти су чуване у Манастиру светог Јована Владимира код Елбасана, а од 1995. у православној саборној цркви у Тирани.
S8300341

Из Албаније смо се упутили у Хиландар.
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос,на којој данас постоји 20 манастира. По предању, Пресвета Богородица је путујући бродом на Кипар због невремена пристала на Атос, a mногобожачко становништо је прихватило њену проповед и чуда која је чинила. Од тада па до данас, Пресвета Богородица је Игуманија целе Свете Горе.Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа.Изградио га је грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос,а обновили су га велики жупан Стефан Немања и његов син, монах Сава, коме се он у Хиландару придружио и замонашио се, узевши име Симеон. Византијски цар Алексије III Анђео је 1198. године издао повељу Симеону и Сави којом се манастир Хиландар дарује „да Србима буде на вечни поклон“.Са свог последњег путовања пред смрт, Сава је из Палестине, из манастира Светог Саве Освећеног, донео најстарију и најпознатију хиландарску икону Богородицу тројеручицу која се и данас налази у манастиру.У време цара Душана Света гора је дошла под његову власт, и то је период највећег напретка манастира.Већ тада су Света гора и Хиландар имали велики углед у Србији.
У ноћи између 3. и 4. марта 2004. године у манастиру је избио пожар који је нанео велику штету.Иако је бнова оштећених делова започета одмах након пожара, још увек није завршена.

Обновље
Обновљени део манастира.

По древној традицији на Светој Гори је на снази АВАТОН („не крочити“). У мушке манастире у којима важи „аватон“ не може да крочи женска нога.
Потрудићемо се да дамо и неке практичне информације,које би могле да користе онима који планирају да посете Свету Гору.
Из Фиера смо кренули исто вече,у недељу,без задржавања, јер смо имали благослов за долазак у Хиландар и ноћење, за наредни дан, понедељак.Пут нас је из Фиера водио назад ка Тирани, а онда преко Елбасана, Струге и Охрида према Солуну (Thessaloniki).Када се долази из Србије, без обзира из ког дела да долазите, најкраћи пут је преко Ниша и Скопља.Од Солуна се даље иде према Кавали (Kavala) а затим преко Ставроса (Stavros) и Јерисоса (Ierissos) до пристаништа Урануполис (Ouranoupoli) одакле креће брод за Свету Гору.Постоји и пристаниште у Јерисосу,али великим делом године није у функцији.

S8300179
Пристаниште Јовањица.

Веома важно је имати у виду да је Грчка у другој временској зони,и узети у обзир и разлику у времену (+1 сат).
Из Солуна постоји и аутобуска линија до Уранополиса, за оне који не долазе аутомобилом.
Пре поласка неопходно је затражити и добити благослов за посету и боравак у манастиру, а затим на дан доласка подићи дозволу за боравак на Светој Гори – ДИАМОНИТИРИОН (ΔΙΑΜΟΝΗΤΉΡΙΟN).
S8300185
Након добијања благослова препоручујемо да резервишете карту за брод, јер може да се деси да иако сте добили благослов и подигли дозволу, нема места на броду.
Број телефона и факса, као и e-mail на који можете добити благослов, и друге потребне информације можете пронаћи овде: http://hilandar.net/kako-posetiti-hilandar/.
На истом месту ћете наћи и e-mail на који можете резервисати карту за брод, али и објашњење како да нађете Поклоничку канцеларију у којој се уз новчану надокнаду преузима дозвола, и билетарницу на којој подижете карту,као и друге корисне информације.
У сваком случају Урануполис није велики град тако да немате разлога за бригу, наћи ћете све што вам је потребно.
Цена боравишне дозволе (ДИАМОНИТИРИОНА) је 25 € за одрасле, док је за монахе, свештена лица, студенте (до 26. година) и ђаке 10 €.
У Хиландар можете доћи, уз благослов, да помажете, и једино у том случају можете остати дуже у манастиру, иначе се за појединце одобрава углавном једно, а изузетно два ноћења.
Цена карте за брод који креће у 9.45 сати пре подне је 5,5 евра. Од пристаништа Јовањица где се искрцавате,до манастира Хиландара саобраћа манастирски аутобус који је бесплатан.Уколико закасните на брод или нема места, следећи такси брод креће у 10.40 сати, и он ће вас коштати 12,5 евра.У том случају најбоље је да из пристаништа Јовањица позовете телефоном у Хиландар како би неко дошао по вас, јер вас иначе чека преко десет километара пешачења.До манастира постоји само један пут,али и знакови, тако да не можете да погрешите.
Чим стигну у манастир, гости се послуже у гостопријемници и при том добију потребне информације, а затим се смештају у собе. Ноћење је бесплатно, а такође и храна.Фотографисање је забрањено у затвореним просторијама,напољу је дозвољено.
Посетиоци могу учествовати на свим богослужењима, причестити се,подразумева се,уколико су се исповедили и од свог духовника добили благослов за причест.Јутарња служба почиње у 2 сата, а затим у 5 сати, након које је и доручак у манастирској трпезарији,чији је улазни трем и унутрашњост осликана фрескама.Вечерња служба је у 17 сати, и након ње вечера.

S8300308
Трем испред трпезарије.

Можете целивати мошти светих, посетити манастирску ризницу (музеј),у којој се поред рукописа, повеља, икона и књига налазе и други предмети непроцењиве вредности. Свакако препоручујем да обиђете и лозу Светог Симеона Мироточивог.Када је Свети Сава, 1208. године, хтео да пренесе мошти свога оца, Св. Симеона Мироточивог, из Хиландара у Србију,Св. Симеон се јавио у сну игуману Методију, говорећи: “Чедо, ја треба да идем у Отачество наше, а из мога гроба ће израсти винова лоза и, док она буде доносила рода, почиваће мој благослов на овом манастиру”. По предању, још исте, 1208. године, из гроба Св. Симеона је заиста никла лоза, изван свих закона природе, из земљишта на коме винова лоза иначе не успева. Прошла је временом и кроз зид цркве, па је у потоњим вековима направљен за њу и посебан подупирач са спољне стране цркве.

S8300310
Део јужне стране дворишта манастира и лоза Светог Симеона Мироточивог.

Можете прошетати и до пирга (куле) Краља Милутина, такође и до Старог манастира Св. Василија (Хрусија), који се налази на обали мора, а удаљен је око пола сата хода од Хиландара,на супротној страни од оне којом сте дошли аутобусом.Успут ћете наићи и на споменик Краљу Српском Александру I који је подигнут у част његовог доласка у манастир Хиландар у коме је боравио од 21 до 25 марта 1896 године,али и на крст Цара Душана, који постоји и данас као успомена на долазак српског цара на Свету гору.Он означава место на коме су хиландарски монаси сачекали цара и за успомену засадили „царску маслину“.
S8300378
Али успут ћете видети и манастирске воћњаке, маслињаке и винограде.
Шетајући околином Хиландара и Светом гором, разумећете зашто је Свети Сава у „Хиландарском типику“ написао „Ни једно место на земљи се са овим не може упоредити“.
S8300198
Такође можете посетити подрум вина у манастиру, костурницу, као и манастирску књижару (продавницу) која је отворена од 9 до 10 сати,и од 11.30 до 12.30, а недељом и празником од 11 до 12 сати.У њој можете купити свеће, иконе, књиге и друго што вам је потребно.

S8300423
Димитрије Марковић и Ђорђе Михајловић, чувар Зејтинлика

Из Хиландара смо се упутили на српско војничко гробље у Солуну како бисмо се поклонили сенима ратника палих за слободу Отаџбине.
Непосредно пред полазак из Србије ми је стигла порука да је деда Ђорђе умро, али је нешто касније стигла и исправка.Пошто смо већ били на путу нисам могао да проверавам која је информација тачна, тако да ни при поласку за Солун из Урануполиса нисмо били у потпуности сигурни шта је истина.Када смо га у уторак поподне, 18.11, угледали одахнули смо.Свако ко је имао прилику да га упозна зна зашто српски народ гаји толико велику љубав и поштовање према њему и колики ће то бити губитак за нас када умре.Нисам одавно срео тако стрпљивог човека који са толико осећања,љубави и поштовања прича о српским ратницима.Није му било тешко да нам откључа капелу иако смо дошли касно,после радног времена.Ја сам му се јавио само да му оставим поклон,ракију и кафу, који смо понели за њега.Када сам рекао да долазимо из Хиландара,и да смо због тога закаснили, рекао је само кратко: ”Чекајте, изаћи ћу”.Пошто је био мрак и нису могли да се читају натписи на таблама, рецитовао нам је стихове , исписане на њима.На предњој страни капеле, испод мозаика Светог Архангела Михаила, исписани су ови стихови Војислава Илића Млађег :
”Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…”
S8300444
На улазу у капелу испод мозаика великомученика Ђорђа Победоносца, исписани су ови стихови истог песника:
” Благо потомству што за
њима жали
Јер они беху понос своме
роду
Благо и њима јер су славно
пали
За Отаџбину, Краља и Слободу.”

S8300434
Улаз у капелу.

Откључао нам је и капелу и најпре сишао он са лампом, да упали светло, а за њим и ми.Од улаза се степеницама силази у велику просторију у крипти од које води велики ходник до централне просторије од које се рачвају бочни ходници у чијим се зидовима налазе мермерне плоче са именима погинулих који су ту сахрањени.
Пошто сам рекао да сам из Бајине Баште,и да је мој прадеда, Димитрије,по коме носим име,преживео као припадник Дринске дивизије прелазак преко Албаније и пробој Солунског фронта. показао ми је плоче са именима погинулих ратника из Заовина, Црвице,Јеловика … Сигуран сам да ни многи који живе у близини Бајине Баште не знају где се ова села налазе.
Унутрашњост капеле украшена је и натписима свих јединица које су учествовале на Солунском фронту и главних бојишта на њему.
Испод капеле се налази костурница у којој је сахрањено 5.580 српских ратника а око капеле са костурницом,налази се десет парцела у којима је сахрањено 1440 српских ратника. Поред тога ту су и две заједничке гробнице.Укупно је на гробљу сахрањено 7.441 српских ратника.
Само гробље је изграђено на простору на коме се од 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске.Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Србије,а Грчка је бесплатно уступила земљиште за изградњу гробља, а сав материјал и рад на изградњи је ослободила царина и пореза.
Одлазећи, застао сам на тренутак на капији и окренуо се да још једном погледам капелу и гробље.Једино што ми је тада дошло на ум били су стихови песме: ”А најбољих нема, однео их бој … ”
zejtinlik02

Димитрије Марковић, РЕЦИ НЕ ЕУ

Advertisements

Петиција чешких странака и удружења за ослобађање др. Војислава Шешеља !

šešelj
ДА слободи говора, НЕ политичким процесима. Ослободите Др Шешеља!
Аутор: Ладислав Земанек , Објављено: 29. октобар 2014
Ми,доле наведене чешке странке и удружења, снажно протестујемо против политичког процеса са др. Војиславом Шешељем, који је након политичке наруџбине инсценирао Међународни кривични суд за бившу Југославију, и тражимо да се одмах пусти!
Иако поменути суд , чији је оснивач Савет безбедности УН, глуми непристрасност и објективност, не може бити ни најмање сумње да је, у ствари, инструмент САД и ЕУ у текућој борби против српског народа и његове државе. Ову чињеницу је могуће поткрепити безбројном количином доказа. Мишљења смо да Хашки трибунал мора да буде укинут,његове жртве рехабилитоване и обештећене, а сви они који су учествовали у политичким процесима, који својим исмевањем правде и истине сносе поређење са праксом тоталитарних режима, заслужено кажњени.
Др Војислав Шешељ је од стране хашког трибунала, којем се добровољно предао, затворен од 2003. Оптужница га терети за ратне злочине које је починио својим говорима као председник патриотске Српске радикалне странке, током рата у Југославији. Од самог почетка трибунал крши његова права: Забрањивао је посете чланова породице, одбијао је његово право да изабере браниоца, ускраћивао му је потребну медицинску негу,установио је ограничење од осам стотина речи жалбе, материјале везане за његов процес није му давао на матерњем српском језику и слично. Постоји такође оправдана сумња да су покушали да га отрују.
Шешељево здравствено стање се знатно погоршало у ћелији. Здравље му је у 2006. години поткопао штрајк глађу, на који га је натерао незаконит поступак судија и очигледно гажење права оптуженог. Четири године касније, као резултат конзумације затворске храну дошло је до даљих озбиљних здравствених компликација, које су почеле да слабе након што је прешао на своју храну. У 2012. годиниму је отказало срце и плућа, а пре неколико дана код њега је био откривен рак јетре. Евидентно је да је узрок озбиљног здравственог стања др. Шешеља више од једанаест година затвора.
За све ово дуго време нису успели да докажу кривицу Председника Српске радикалне странке ни по једној тачки оптужнице. Иако су у марту 2012. године биле изнете завршне речи, пресуду још нисмо дочекали,а судије њено доношење непрестано одлажу. Зашто? Није у томе ништа више и ништа мање него еминентни политички интерес. Шешељ на слободи представља за заинтересоване кругове на Западу и за онај део политичке сцене у Србији, која тежи да се придружи Европској унији и НАТО-у, исувише велику претњу.
Шешељ захваљујући својим политичким способностима, ширини погледа, образовању, непоткупљивости, конзервативном погледу на свет, дубоком патриотизму, одбрани српских националних интереса и, на крају, али не и најмање важно, борби против агресивне политике САД, ужива широку популарност и његов повратак би искомпликовао пут Србије у ЕУ и могао означити почетак краја Западног утицаја у земљи. Управо је то био разлог за његово затварање. У својој књизи је то чак признала и бивши главни тужиоц Хашког трибунала, Карле дел Понте.
Ослобађање и одштета за др. Војислава Шешеља, је једино праведно решење. Нећемо се помирити са тим да у тзв. демократским државама долази до политичких процеса и прогона грађана из политичких разлога. Слобода говора мора бити поштована. Ако није тако,онда не може да се говори о демократији и људским правима.
У Прагу, 28. октобра 2014
До 28 октобра 2014 проглас су подржале следеће организације:
Národní demokracie
Přátelé Srbů na Kosovu o. s.
Evropská fronta solidarity pro Kosovo
Národní prosperita
Vlastenecká fronta
Národní myšlenka
Nezávislá média – občanské sdružení
České hnutí za národní jednotu
Generace identity
и Ладислав Батора (Ladislav Bátora) , истраживач у области ратних судова
Проглас међутим, можете да подржите и Ви!
http://jednej.parlamentnilisty.cz/petition.php?id=2462
Иницијатор петиције и декларације може се контактирати на следећој адреси: zemanek.ml@gmail.com.

Извор: http://nebruselu.cz/20141029.htm
Превод са чешког: Димитрије Марковић, РЕЦИ НЕ ЕУ