Хуманитарна акција Иницијативе Реци не ЕУ

” Зато је Спаситељ и објавио и рекао, кад су га они питали: Када Те видесмо гладна, или жедна, или боса, или у тамници, или болесна, кад је то било? А Господ одговори: Када једном од ове моје најмање браће учинисте, мени учинисте. Чинећи њима добро, ви сте Мени чинили добро.

Тако је, браћо моја, Господ Христос прогласио за највећу врлину еванђелску, милосрђе и милостивост.” (Свети Јустин Ћелијски: Беседа у Недељу Страшнога суда)

Представници Иницијативе Реци не ЕУ су у четвртак, 17.07 посетили породицу Станојковић из села Сушиће, општина Штрпце, најбројнију српску породицу на Косову и Метохији, и уручили им хуманитарну помоћ у виду новца,нове и коришћене одеће,постељине, хране, средстава за хигијену и рачунар.

С обзиром на количину прикупљене помоћи, посебно ако се узме у обзир кратко време за које је организована, акција је била више него успешна.

Отац Радован и мајка Љиљана Станојковић имају дванаесторо деце,најмађи је Јован,рођен 4 августа 2013,

Душко Стојановић са најмађим
Душко Стојановић са најмађим Јованом Станојковићем

па онда следе Катарина (2012), Анђелија (2009),

Димитрије Марковић и Анђелија Станојковић
Димитрије Марковић и петогодишња Анђелија Станојковић
Са Станојковићима, пред одлазак

Југ Богдан (2006), Дарко (2005), Наталија (2003),Андријана (2002), Андреј (2000), Ненад (1999) ,па онда Јовица (1995),Зорица (1994) и Аница (1992).
Две најстарије ћерке Аница и Зорица су се удале у недалеко село Севце и имају већ и своју децу,Аница две ћерке а Зорица сина.

”Истраживачи словенског језика истичу да је појам ”много” код Словена и њихових предака Прасловена користио ако је објеката било пет и више.Сведочанство за ово се може видети и у савременом руском језику.Кажемо, једно дете, два детета, три детета, четири детета, али већ петоро (и даље) деце, односно много ДЕЦЕ. /…/ Зато бих желео да знате да је породица са једним до два детета још увек породица с мало деце, да је породица с троје-четворо деце нормална породица, а да је она са петоро и више деце права породица с много деце.Хтео бих да у вашој глави оно што треба да буде норма (ако не желимо да се изродимо) престане да носи префикс ”много”, односно да престане да се сматра неким вишком.Нажалост, данас на младе родитеље који желе да имају треће дете рођаци и познаници гледају у најбољем случају са снисходљивим осмехом …” (Свештеник Илија Шугајев, Православни брак за почетнике, ”ДА ДВОЈЕ ЈЕДНО БУДУ,Православни брак и породица у савременом свету”)

Душко Стојановић и Жељко Радић са Јовицом, Ненадом, Андрејом, Југ Богданом и Дарком

Након рођења шестог детета Љиљани је од стране Епархије Рашко-призренске додељен Орден Мајке девет Југовића.

Код Станојковића смо први пут били у новембру прошле, 2013 године, заједно са представницима ЕФСК из (Европски фронт солидарности за Косово) Чешке, којима смо имали част да будемо домаћини ( https://www.facebook.com/media/set/?set=a.255969064558629.1073741831.231309423691260&type=3 ).
Ко код Станојковића дође са неким предрасудама, врло брзо ће схватити да је погрешио.Када смо их упознали били смо сигурни да ћемо се вратити поново.

Деца су васпитана, пажљива су према другом, у њиховим поступцима је приметно искрено опхођење из све душе и свим срцем, али и оданост и љубав једних према другима.

Послужени смо као и у свакој другој кући кафом и домаћом ракијом.Купили су за нас и сок, Душко је свој оставио Југ Богдану

Упркос свом тешком положају и муци, или можда баш због тога, није се код њих изгубило саосећање према несрећнима и милосрђе.Једно од првих питања које су нам упутили када смо почели разговор,било је оно о недавним поплавама.Када се у школи прикупљала помоћ за пострадале од поплава и они су дали, иако ни сами немају,по педесет динара.

”Колико треба имати деце? Ево мишљења психолога Т. Шишове: “Једно дете у породици има далеко више шансе да одрасте као егоиста, а такви људи су претерано љубоморни. Они хоће да се цео свет врти око њих /…/ Јединци се теже сналазе у колективу, док деца из породица с више деце врло рано стичу навике дружења. При чему им дружење с другом децом даје додатне предности: штитећи млађе, они се уче самосталности, стичу самопоуздање. Имајући поред себе старијег брата или сестру, малишан се осећа заштићенијим. Опонашајући старију браћу и сестре, млађа деца далеко брже уче и развијају се. Многе мајке с више деце причају да су училе читању и рачунању само првенце. Даље су деца учила по принципу штафете – од старијих млађима”.(СВЕШТЕНИК ПАВЛЕ ГУМЕРОВ,ДОМАЋА ЦРКВА,Породични живот у савременом свету)

Душко Стојановић са Југ Богданом и Дарком

Данас када млади одрастају веома споро, деца Станојковића представљају праву супротност, живот их је приморао да се од малена навикавају на рад.Они су помоћници у домаћинству.Девојчице помажу мајци у кућним пословима и око млађе деце, а дечаци учествују у осталим сеоским пословима, у пољу и у шуми.А када дође ноћ, спавају по четворо у једном кревету, кућа има само две просторије.Али све ово, укључујући и свакодневно пешачење од неколико километара до школе и назад, им не смета да буду врло добри и одлични ђаци.

Ненад, који нам се најчешће јавља, је добио и рачунар.

Станојковићи мају око три хектара земље, али не и потребну механизацију, тако да се сви тешки послови, од косидбе па надаље, обављају ручно.Преко потребни приходи, како би се преживело, се обезбеђују и брањем и продајом гљива и шумских јагода.
”У развоју деце постоји и одређена етапа кад се укорењује и сама навикнутост на посао.Управо у овом узрасту човек треба да почне да навикава дете на рад.Оно још није способно за дуготрајан, упоран и темељан рад.И поред тога,дете већ треба да зна шта је рад.Оно мора да има одређене обавезе у кући.
Кад дете мало одрасте, могуће је и треба га учинити заједничарем у правилном планирању свог живота.”.(СВЕШТЕНИК ПАВЛЕ ГУМЕРОВ,ДОМАЋА ЦРКВА,Породични живот у савременом свету)

На крају желим да се захвалим свима који су помогли да ова наша акција успе: Мира Радосављевић,Снежана Шунић,Слађана Петровић, Душко Стојановић, Жељко Радић,Марко Стојановић,Дејан Чолић,Предраг Стефановић, Александар Николић.
При поласку су и они нама спремили поклоне, свако од нас је добио планински чај и кантарион,које они беру и суше, а ја сам још добио и домаћу ракију, њихову, а од Јовице и мајицу.

“Ако неко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти” (Мт.10,42).

Катарина Станојковић

А наша је плата осмех на лицима деце.
Поново ћемо доћи.
Димитрије Марковић, РЕЦИ НЕ ЕУ

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s